Čak 66 odsto punoletnih građana Srbije štedi redovno ili povremeno, dok svega 16 odsto trenutno investira. Ipak, ulagačka kultura polako hvata zamah, pa dodatnih 14 odsto građana navodi da planira da počne sa investiranjem u narednih 12 meseci.

To pokazuje nedavno istraživanje agencije M2S Research koje ujedno donosi detaljniji uvid u finansijsku kulturu u Srbiji, otkrivajući granicu između raširene navike štednje i investiranja koje je još uvek u razvoju.

Kakav je profil prosečnog štediše?

Tržište investicija u Srbiji je izuzetno mlado – čak 56 odsto postojećih investitora počelo je da plasira svoj novac tek u poslednjih pet godina.

Kada je reč o načinu odvajanja novca, kod većine građana i dalje dominira obrazac "štedim kada ostane", umesto sistemskog planiranja:

  • 47% građana štedi redovno, dok 40% novac odvaja samo povremeno, kada im pretekne nakon mesečnih rashoda.

  • 41% štediša odvaja do 10% svojih mesečnih prihoda.

  • Bankarske proizvode i formalne kanale štednje češće biraju građani sa višim primanjima i višim obrazovanjem, dok je gotovina najzastupljenija kod finansijski ranjivijih grupa.

Zanimljivo je da i štediše i investitori dele zajednički osećaj žaljenja – čak tri od četiri štediše (75%) i 80% investitora navode da žale što sa odvajanjem i ulaganjem novca nisu počeli ranije u životu.

Glavni motivi: Sigurnost ispred zarade

Glavni pokretač finansijskog ponašanja u Srbiji nije brzo obogaćivanje ili jurnjava za visokim prinosima, već težnja za finansijskom sigurnošću.

Čak 75 odsto štediša novac odvaja prvenstveno za nepredviđene i vanredne situacije.

Prioriteti se, doduše, menjaju kroz životne dobi: dok starijim generacijama sigurnost postaje primarni imperativ, mlađi građani češće štede sa konkretnim ciljem – za putovanja, veće kupovine ili kupovinu sopstvene nekretnine.

Slamarica i dalje neprikosnovena

Kada je u pitanju mesto čuvanja novca, tradicionalne navike i dalje prevladavaju nad savremenim finansijskim instrumentima.

Gotovina u stranoj valuti koja se čuva kod kuće (46%) predstavlja najrasprostranjeniji oblik štednje u Srbiji.

Stručnjaci objašnjavaju da ovako visoki udeo keša u "slamaricama" odražava potrebu građana za potpunom kontrolom, visokom likvidnošću i trenutnom dostupnošću sredstava u svakom trenutku.