Kada razmišljaju o tome kako sačuvati realnu vrednost novca od inflacije i gde plasirati kapital, građani Srbije najčešće biraju proberene i tradicionalne oblike imovine.
Na pitanje koji su najbolji mehanizmi za očuvanje vrednosti novca, građani ističu tri ključna pravca:
Nekretnine (45%) – i dalje prvi izbor i sinonim za stabilnost.
Gotovina u stranoj valuti (37%) – najčešće evri u kućnim uslovima ili na računima.
Investiciono zlato (29%) – tradicionalno "sigurno utočište" koje dobija na popularnosti.
Zanimljivo je da bi čak 49 odsto štediša i investitora u narednih 12 meseci razmotrilo ulaganje u investiciono zlato.
Ipak, istraživanje M2S Research-a ukazuje na veliku specifičnost domaćeg tržišta – čak 71 odsto kupaca zlata u našoj zemlji navodi da je kupovinu obavljalo od privatnih lica, dok je tek 23 odsto kupovalo preko ovlašćenih kompanija i distributera.
Ovo otvara važna pitanja o autentičnosti, transparentnosti cena, garancijama i bezbednom otkupu.
Želja za znanjem postoji, ali gde se informišemo?
Nivo finansijske pismenosti u Srbiji i dalje predstavlja izazov.
Osnovne finansijske pojmove, kao što su diverzifikacija rizika i složena kamata, razume tek oko 30 odsto građana.
Međutim, podatak koji ohrabruje jeste da čak 52 odsto građana izražava jasnu želju da unapredi svoje znanje o upravljanju ličnim finansijama.
Kada im zatreba savet o štednji, investicijama i novcu, građani Srbije najčešće se okreću internet pretraživačima, koje koristi 35 odsto ispitanika.
Na porodicu, prijatelje i kolege oslanja se 31 odsto građana, dok savet od zaposlenih u bankama traži svaki četvrti ispitanik.
Bankarske sajtove i platforme kao izvor informacija koristi 20 odsto ispitanika, a gotovo podjednako su zastupljene i društvene mreže, na koje se oslanja 19 odsto građana.