Veštačka inteligencija ubrzava automatizaciju početničkih poslova, dok kompanije sve više traže iskusne radnike. Tako nastaje problem koji će poslodavci morati da rešavaju: ako mladima ne daju priliku da steknu iskustvo, ko će sutra zameniti stručnjake koji odlaze?
Na taj izazov upozorava Eldar Banjica, generalni menadžer kompanije Manpower za jugoistočnu Evropu, koji je u podkastu "Kapital u pokretu“ govorio o promenama na tržištu rada, vrednosti zaposlenih i greškama zbog kojih kompanije gube ljude.
Prema njegovoj oceni, ulaganja će u narednom periodu biti usmerena na veštačku inteligenciju, obuke i povećanje produktivnosti. Međutim, pitanje razvoja zaposlenih postaje sve važnije upravo zato što tehnologija preuzima deo zadataka na kojima su početnici ranije učili posao.
Ko će zameniti seniore ako nema prilike za juniore?
Potražnja zavisi od industrije i tržišta, ali Banjica primećuje da kompanije generalno više traže zaposlene sa srednjim i višim nivoom iskustva nego početnike.
"Kako da uđeš na tržište rada? Kako da postaneš senior? Kako da postaneš medior? Gde ćeš te stvari da naučiš?“, pita Banjica.
Administrativni, repetitivni i osnovni kancelarijski zadaci, koji su često pripadali juniorima, sve više se automatizuju. Taj proces traje godinama, ali mu je veštačka inteligencija dala novu brzinu.
Istovremeno, iskusni stručnjaci imaju sve širi izbor poslodavaca. Kada postanu dovoljno dobri u svom poslu, otvara im se globalno tržište, često uz uslove koje domaće i regionalne kompanije teško mogu da ponude.
"Šta kad on ode? Koga da uvede? Gde su ti juniori koji postaju seniori? Sve ih je manje“, upozorava sagovornik.
Mladima treba dati zadatak, poverenje i pravo na grešku
Rešenje, smatra Banjica, podrazumeva da mladi zaposleni ranije dobiju konkretne zadatke i odgovornost, uz prostor da uče iz grešaka.
"Uzeti juniore i dati im poverenje, dati im zadatak koji možda nije krucijalan za uspeh firme, ali zadatak na kojem će da se iskale. Dozvoliti im da naprave greške. Na greškama učimo“, kaže on.
Prema njegovom iskustvu, u poslovima zasnovanim na znanju uvođenje u rad postaje kraće i intenzivnije. Obuke ostaju važne, ali se znanje mora primenjivati u praksi.
Kompanije istovremeno procenjuju da li nove veštine mogu da razviju kod postojećih zaposlenih ili moraju da ih traže na tržištu. Prednost ljudi koji su već u firmi jeste to što poznaju procese, način odlučivanja i kulturu kompanije.
"Vaš najbolji zaposleni za neku novu aktivnost, ili ako mu treba neka nova veština, jeste onaj koji već postoji tu“, objašnjava Banjica.
Odliv mozgova postoji i kada ljudi ostanu u Srbiji
Rad na daljinu omogućio je stručnjacima da rade za strane kompanije bez preseljenja. Banjica ocenjuje da lokalna ekonomija od toga ima koristi, jer deo njihovih prihoda ostaje kroz potrošnju i poreze. Ipak, otvara se pitanje gde završava vrednost koju njihov rad stvara.
"Kako da obezbedimo da ne pokrivamo samo njihove troškove, nego da vrednost njihovog posla ostaje ovde takođe?“, pita on.
Zadržavanje stručnjaka, kao i povratak onih koji su otišli, zato zavise od više uslova. Važni su posao koji ih profesionalno inspiriše, prilika da uče i napreduju, ali i zdravstvena i pravna zaštita, obrazovanje i mogućnosti za njihovu decu.
"Investitor kupuje budućnost“, a nju donose ljudi
Vrednost zaposlenih posebno dolazi do izražaja kada kompanija traži investitora, priprema prodaju ili izlazak na berzu.
"Svaki investitor, kad investira, kupuje budućnost. On ne kupuje prošlost“, ističe Banjica.
Dosadašnji rezultati pokazuju šta je kompanija uspela da postigne, ali investitora zanima može li njen tim da nastavi rast, promeni procese i sprovede nove ideje. Zato, prema njegovim rečima, ozbiljni investitori veliku pažnju posvećuju menadžmentu, načinu odlučivanja i motivaciji rukovodilaca.
Pre traženja kapitala, kompanija bi trebalo da proveri da li njeni menadžeri stvarno upravljaju poslovanjem i jesu li obučeni, odgovorni i motivisani za narednu fazu razvoja.
Koje će se veštine ceniti i uz veštačku inteligenciju?
Među poslovima koje vidi kao otpornije na automatizaciju izdvaja uvođenje i korišćenje AI rešenja, donošenje odluka, preuzimanje odgovornosti i liderstvo, kao i zanate koji zahtevaju praktičan rad.
Za zaposlene u različitim profesijama posebno će biti važne komunikacija i spremnost na stalno usavršavanje.
"Vreme je prošlo da će me to što sam naučio da radim na ovaj način dovesti od početka rada ili od sredine radnog veka do penzije“, poručuje on.
Uprkos tehnološkim promenama, Banjica nema dilemu da će ljudi ostati najvredniji kapital. Njihov zadatak biće da koriste nove alate, upravljaju procesima i preuzimaju odgovornost za rezultate.