Kompanija iz vašeg grada, brend koji koristite svaki dan, akcije koje je kupio rođak. Stručnjak za bihevioralne finansije objašnjava zašto nas baš takvi izbori pokreću, i zašto iz njih često ispadne portfolio koji nikome ne treba.
Greg Dejvis, specijalni gost konferencije „Kapital u pokretu“, autor knjige „Behavioral Investment Management“, kaže da je prva greška većine ljudi to što uopšte ne ulažu dovoljno. Previše novca stoji i ne radi ništa.
Druga greška dolazi kad ljudi ipak krenu. Dejvis tvrdi da tada tragaju za osećajem sigurnosti, a najlakši izvor tog osećaja je poznato. Zato se kupuju akcije kompanije čiji proizvod volimo, čije je sedište u našem gradu ili u koju već ulažu prijatelji i porodica.
Sam Dejvis te razloge otvoreno naziva lošim. Ali dodaje da su to ujedno razlozi zbog kojih se ljudi osećaju dovoljno bezbedno da uopšte počnu. Problem nastaje kasnije: umesto raznovrsnog portfolija dobrih ulaganja, dobijamo „koncentrisan portfolio dobrih priča“, a to, upozorava on, nije isto.
Zanimljivo je i šta Dejvis misli o znanju. Po njegovoj oceni, finansijska industrija greši kad pretpostavlja da građanima fali informacija, jer ona sama ima znanje koje želi da prenese. Za uspeh, kaže, nije potrebno naročito veliko znanje. Dovoljno je da se izdvoji sigurnosna rezerva, da se ulaže, da se ulaganja rasporede i da se zatim ostave na miru. Ni savršenstvo nije uslov, a strah da sve neće biti urađeno savršeno, po njemu, često je razlog što ljudi odlažu.
Za trenutke kad tržište zatrese, Dejvis nudi jednostavnu proveru. Ako poželite da uradite nešto što plan ne predviđa, ozbiljno razmotrite da vas vode emocije. Zatim se zapitajte tri stvari: da li se na duži rok išta bitno promenilo, da li su se promenili vaši ciljevi i da li se nešto suštinski promenilo u svetu ili u geopolitici. Za većinu investitora, tvrdi on, u devet od deset slučajeva odgovor je da nije promenjeno ništa.
Najteži deo je što se emocija, jednom kad se pojavi, gotovo ne može ugasiti. Zato pravila, ciljeve i plan treba postaviti mesecima ili godinama ranije, a ne usred krize.
Dejvis je naveo i zašto je njegova struka važna za finansijski sektor. Većina ljudi ne bira ono što je matematički najbolje, već ono uz šta se oseća sigurno. Zato je, kaže, priča često važnija od brojeva.