Uštedeti za stan u Srbiji postala je nemoguća misija za prosečnog građana, ali nova era investiranja donosi rešenje gde za udeo u nekretninama više nisu potrebne stotine hiljada evra pa je ova duboko ukorenjena tradicija mogla da se promeni sruši ekonomski paradoks.
Dok cene nekretnina u Beogradu i većim gradovima obaraju rekorde i lete u nebo, na računima građana u bankama leži preko 42 milijarde evra ušteđevine koja praktično gubi vrednost pod naletom inflacije jer ogroman broj ljudi nema dovoljno kapitala da preskoči astronomski visok prag za kupovinu fizičkog stana, a s druge strane, nedostaju im alternativne opcije za pametno plasiranje novca. Tako je kupovina stana postala nemoguća misija za prosečnog građana, međutim čini se da nova era investiranja donosi rešenje gde za udeo u nekretninama više nisu potrebne stotine hiljada evra pa bi ova duboko ukorenjena tradicija mogla da sruši ekonomski paradoks jer finansijsko tržište prolazi kroz tihu revoluciju koja ruši ovaj stari poredak. Finansijski instrumenti poznati kao nekretninski fondovi,u svetu popularni kao REIT-ovi, postaju glavna ulaznica za obične građane u svet profitabilnih građevinskih projekata.
Rušenje mita o “skupom kvadratu”
Osnovni koncept nekretninskih fondova je jednostavan i počiva na principu zajedničkog ulaganja. Umesto da pojedinac kupi ceo stan, udružuje svoj novac sa hiljadama drugih malih investitora. Društvo za upravljanje fondom, sačinjeno od licenciranih finansijskih stručnjaka, tim novcem kupuje, gradi ili upravlja velikim nekretninama. To mogu biti stambeni kompleksi, ali i izuzetno profitabilni komercijalni objekti poput modernih poslovnih zgrada, logističkih centara ili tržnih centara, klasa imovine koja je do juče bila rezervisana isključivo za krupni kapital. Kupovinom udela u fondu, građanin srazmerno postaje vlasnik tog portfolija. Kada fond naplati kirije ili ostvari profit od prodaje izgrađenih objekata, taj dobitak se, nakon odbitka troškova upravljanja, raspoređuje investitorima kroz isplatu dividende ili kroz rast vrednosti samog udela.
Vladislav Cvetković: Tržište traži alternative za domaći kapital
O ovoj novotariji, još uvek nedovoljno rasprostranjenoj u Srbiji, govorio je za portal Kapital u pokretu i Vladislav Cvetković, direktor za poslovno savetovanje u kompaniji PwC Srbija.
-Građani u Srbiji tradicionalno veruju u nekretnine kao najsigurniju klasu imovine. Međutim, kupovina fizičkog stana zahteva ogroman početni kapital i nosi operativne rizike. Razvoj nekretninskih fondova i unapređenje domaće regulative ključni su za demokratizaciju investiranja. Oni omogućavaju malim investitorima da sa znatno manje novca disperzuju rizik i uđu u projekte koji su im ranije bili nedostižni. Finansijska edukacija i jačanje poverenja u licencirane fondove biće presudni za preusmeravanje ušteđevine građana u realne ekonomske tokove. Mislim i da bi model ulaganja u nekretninski fond mogla i šira populacija lakše da razume, jer su nekretnine ljudima poznate kao imovina koja može da donosi prihod. To je ideja koja je dobra za razvoj tržišta i uključivanje građana u ulaganje. Njena osnova je razumljivost poslovanja jer ulagač može da vidi gde njegov novac odlazi i iz čega se ostvaruje prihod- rekao je Cvetković za portal “Kapital u pokretu” .
Čini se da nekretninski fondovi imaju višestruke prednosti pre svega za male investitore, pre svega zbog dostupnosti i niskog praga ulaganja. Ne treba 100.000 evra, niti skupi stambeni krediti sa visokim kamatam jer ulaznica u fond može biti par stotina, pa čak i desetina evra mesečno. To omogućava mladim ljudima i zaposlenima da investiraju sukcesivno, od plate do plate. Nije zanemarljiva ni diversifikacija rizika. Kada se kupi jedan stan, sudbina investicije ne zavisi od te jedne lokacije i jednog stanara. Ako fond poseduje deset različitih objekata sa stotinama zakupaca, rizik da ostanete bez prihoda sveden je na minimum.
Vreme kada je investiranje u nekretnine značilo isključivo posedovanje ključa u bravi i borbu sa majstorima ostaje iza nas. Nekretninski fondovi su srušili zidove koji su male investitore držali podalje od krupnog kapitala. Pravo pitanje za građane Srbije zato više nije da li mogu sebi da priušte ulaganje u kvadrate, već kada će napraviti prvi korak i svojoj ušteđevini pružiti šansu da konačno počne da radi za njih.
KAKO POČETI? (TEHNIČKI VODIČ ZA GRAĐANE)
Ulaganje u nekretninske fondove ne zahteva komplikovane procedure, a proces se svodi na četiri ključna koraka:
- Odabir tržišta i strategije: Odlučite da li želite da ulažete u domaće alternativne investicione fondove (fokusirane na lokalne građevinske projekte) ili u globalne REIT-ove na svetskim berzama koji poseduju imovinu širom Evrope i SAD;
-Najvažniji korak-provera licence: Ako ulažete u Srbiji, obavezno posetite zvanični sajt Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije i u registrima proverite da li društvo za upravljanje i sam fond imaju važeću dozvolu za rad. Time se u potpunosti eliminiše rizik od prevara i neregistrovanih internet platformi.
- Otvaranje računa kod brokera ili u fondu; Za ulaganje u domaće fondove možete se obratiti direktno licenciranom društvu koje upravlja fondom. Za kupovinu stranih REIT-ova na svetskim berzama potrebno je da otvorite brokerski račun kod neke od ovlašćenih domaćih brokerskih kuća ili banaka koje nude usluge trgovanja na inostranim tržištima kapitala.
-Uplata i automatizacija: Nakon obavljenih formalnosti (identifikacije i potpisivanja ugovora), uplaćujete željeni iznos. Finansijski stručnjaci savetuju postavljanje trajnog naloga – mesečno izdvajanje manjih, fiksnih iznosa, čime se neutrališu trenutne oscilacije na tržištu.