U Srbiji ima kapitala, ali nedostaje dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti u koje bi investitori mogli da ulože novac. Domaće kompanije i dalje se lakše dogovaraju sa bankama nego što se odlučuju da svoje poslovanje otvore investicionoj javnosti, ocenjuje Vladislav Cvetković, direktor poslovnog savetovanja u PwC-u. 

U emisiji "Kapital u pokretu“ govori o tome zašto banke ostaju dominantne, šta firme moraju da promene da bi privukle kapital i kako bi fond za nekretnine mogao da približi ulaganje građanima.

Prepreka razvoju domaćeg tržišta kapitala, prema njegovoj oceni, nije samo raspoloživost novca. Važno je i koliko su kompanije spremne da pokažu kako posluju, ko njima upravlja i na čemu zasnivaju budući rast.

"Nije da nemamo novac, nije da nemamo mogućnost da ga prikupimo, nego nemamo kvalitetne hartije u koje bismo uložili“, kaže Cvetković.

Dodaje da među velikim i uspešnim domaćim kompanijama vidi dobre kandidate za prikupljanje dodatnog kapitala, ali da se mnogi još nisu odvažili na taj korak.

Lakše je dogovoriti se sa bankarom nego sa celom javnošću

Cvetković snažnu ulogu banaka povezuje sa poverenjem koje je postepeno obnavljano posle reforme bankarskog sektora. Tu reformu, u kojoj je i sam učestvovao kroz konsolidaciju i privatizaciju banaka, smatra jednom od najuspešnijih u domaćoj tranziciji.

Tržište kapitala je, podseća, bilo aktivnije pre svetske ekonomske krize 2008. godine, ali je kriza poljuljala poverenje. Njegovo ponovno uspostavljanje zahteva vreme, dok su banke u međuvremenu izgradile iskustvo u proceni i upravljanju rizicima.

Ipak, razlog zbog kojeg se kompanije oslanjaju na bankarske kredite nalazi i u njihovoj spremnosti da se otvore.

"Lakše se dogovorite s jednim bankarom nego sa celom javnošću“, kaže on.

Izlazak pred investitore podrazumeva da poslovanje postane pregledno široj javnosti. Potencijalni ulagači moraju da razumeju rezultate kompanije, rizike i planove, a Cvetković upravo u otporu prema takvom otvaranju vidi jednu od ključnih kočnica razvoja tržišta.

Firma mora da funkcioniše i bez ključnog pojedinca

Kompanija koja želi da privuče investitore mora da ima prepoznatljiv poslovni model, istoriju rezultata, stabilne novčane tokove i poslovni plan koji može da obrazloži pred investicionom javnošću. Uz finansije, važan uslov je i korporativno upravljanje.

"Da ste u stanju da demonstrirate da organizacija može da živi i bez svakog ili nekog pojedinca. Dakle, da organizacija živi za sebe“, objašnjava Cvetković.

To znači da priprema za tržište kapitala zahteva promene u samoj organizaciji. Potrebni su transparentno izveštavanje, revidirani finansijski izveštaji kroz duži period i jasno uređeno upravljanje. Takav proces, upozorava, ne završava se preko noći.

Otpor se javlja i zato što rukovodstva ulaganje u pripremu doživljavaju kao trošak i odvlačenje pažnje od osnovnog posla. Međutim, kompanija zauzvrat dobija kredibilitet i pristup širem krugu izvora finansiranja.

Govoreći o ulozi savetnika, Cvetković ih poredi sa kondicionim trenerima i nutricionistima: kao što se za maraton priprema postepeno, tako se i sposobnost kompanije da izađe pred investitore gradi kroz vreme.

Obveznice kao priprema za izlazak na berzu

Inicijativu države za razvoj tržišta korporativnih obveznica ocenjuje kao dobar početak. Obveznice, prema njegovim rečima, mogu da budu svojevrstan trening za kompanije koje žele da prikupe kapital na tržištu.

Firma koja godinama uredno ispunjava obaveze prema ulagačima gradi istoriju rezultata i poverenje. To može da je pripremi i za inicijalnu javnu ponudu akcija, odnosno IPO.

Cvetković smatra da bi država mogla dodatno da pomogne kroz kvalitetno preduzeće koje ostvaruje stabilne novčane tokove i čije bi upravljanje bilo profesionalizovano. Istovremeno naglašava da kandidata ima i u privatnom sektoru.

Spajanja i preuzimanja kompanija, poznata kao M&A transakcije, već se odvijaju svojim tokom. Investicioni fondovi koji poznaju region prepoznaju kompanije za ulazak u manjinsko ili većinsko vlasništvo, a deo tih poslova ostaje manje vidljiv široj javnosti.

Zato aktivnost u preuzimanjima ne znači automatski i razvijeno berzansko tržište. Za izlazak na berzu potrebna je spremnost kompanije da dugoročno posluje pred očima investitora.

Rejting zemlje ne zamenjuje rezultate kompanije

Cvetković naglašava i razliku između investicionog rejtinga zemlje i spremnosti pojedinačne kompanije da privuče novac. Rejting države predstavlja signal o makroekonomskoj stabilnosti i stanju javnih finansija, dok firma sopstveni kredibilitet mora da izgradi rezultatima, izveštavanjem i upravljanjem.

"Novca ima, fale nam kandidati za prikupljanje tog novca“, kaže on.

Očekuje da banke ostanu važne, a da kapital iz inostranstva nastavi da dolazi kroz preuzimanja i ulaganja u sektore koji imaju prostor za konsolidaciju i rast. Među oblastima koje investitori posmatraju navodi hranu, tehnologiju i zdravstvo, dok u kontekstu tradicionalnih industrija sa prepoznatljivim novčanim tokovima pominje i energetiku.

Globalnu trku u veštačkoj inteligenciji opisuje kao veliku opkladu na budućnost: investitori danas vrednuju očekivanje da će tehnologija doneti rezultate, ali ostaje neizvesno u kojoj meri će se ta očekivanja ostvariti.

Za Srbiju, prema njegovoj oceni, ključ ostaje u predvidivosti, kompanijama koje mogu da uvećaju povereni kapital i podršci države razvoju tržišta.

"Morate biti vidljivi ljudima da bi želeli da ulože novac u vašu hartiju“, poručuje Cvetković. "Poverenje je ključ. I traži vreme.“