Prodaja sopstvene kompanije verovatno je najemotivniji i finansijski najznačajniji trenutak u karijeri svakog preduzetnika. Nakon godina odricanja, neprospavanih noći i građenja brenda iz nule, dolazi trenutak kada na scenu stupa famozni M&A (spajanja i akvizicije) i ugovor koji menja sve. Međutim, kada se mastilo na ugovorima osuši i šampanjac popije, ostaju dva ključna pitanja koja intrigiraju javnost, ali i same osnivače: Gde zapravo odlazi taj novac i da li preduzetnik odmah pakuje kofere i odlazi iz firme?
Odgovor na ova pitanja predstavlja raskrsnicu između korporativnih finansija, lične psihologije i strateškog planiranja. Kako to često u svojim analizama objašnjava Dragan Bosiljkić, osnivač vodeće regionalne M&A konsultantske kuće ESFA, sudbina kapitala i samog osnivača zavisi isključivo od modela po kom je kompanija prodata. To je ponovio i za portal “Kapital u pokretu“.
-Nakon izlaska iz vlasništva kapital često dobija novu namenu. Pri tom stariji prodavci koji žele da se penzionišu češće biraju nekretnine, prihode od zakupa i konzervativnija ulaganja. Mlađi preduzetnici i porodice koje žele aktivno da upravljaju kapitalom otvoreniji su za kupovinu drugih kompanija i ulaganja u inostranstvu. Neki osnivaju i sopstvene investicione kompanije ili porodične kancelarije za upravljanje imovinom- objasnio je Bosiljkić za “Kapital u pokretu”.
U javnosti se često meša pojam klasične prodaje firme sa investicijom. Bosiljkić i stručnjaci iz ESFA jasno razgraničavaju da postoje razlike i dva glavna toka novca. Reč je o sekundarnoj prodaji, kada keš ide na lični račun i to je scenario o kome većina sanja jer kada osnivač prodaje svoj udeo kupcu, novac ne ide na račun firme već leže direktno na privatni bankovni račun osnivača kao fizičkog lica. U tom trenutku, kompanija dobija novog vlasnika, a stari vlasnik lični višemilionski kapital. Kada je pak reč o primarnoj prodaji, odnosno dokapitalizaciji, put novca je drugačiji. Naime, ako osnivač traži partnera za globalno širenje, kupac uplaćuje novac na račun same kompanije, osnivaču se se smanjuje vlasnički udeo, ali kompanija dobija „gorivo“ za dalji razvoj i akvizicije. Osnivač u ovom slučaju postaje bogatiji „na papiru“, jer vrednost njegovog preostalog dela raste.
Treba da se zna da nakon što novac legne na privatni račun, prva stanica je Poreska uprava gde se suočavaju sa porezom na kapitalnu dobit ,15% u Srbiji na razliku između prodajne i nabavne vrednosti, zbog čega je pravovremeno poresko strukturiranje pre same transakcije ključno.
Mit o trenutnom odlasku: Zašto osnivač ne pakuje kofere odmah?
Rasprostranjeno je mišljenje da osnivač nakon potpisivanja ugovora i naplate odmah napušta firmu. U profesionalnoj M&A praksi, to je izuzetno redak izuzetak. Kupci ne kupuju samo opremu i brend, već i znanje, stabilnost i poslovne veze koje drže firmu.Kako bi se obezbedio gladak prenos poslovanja, primenjuju se tri standardna modela tranzicije. Osnivač ostaje u firmi najčešće od 3 do 12 meseci a njegova uloga je da prenese upravljanje na novi menadžment, upozna kupca sa ključnim klijentima i osigura da biznis ne pretrpi šok, za šta obično prima direktorsku ili konsultantsku naknadu. Drugi je takozvani “Earn-out” model, vezana isplata, koji je najčešći mehanizam u modernim transakcijama. Osnivač na dan prodaje dobija primera radi 70% ili 80% ugovorene cene, dok mu se ostatak isplaćuje tokom naredne jedne do tri godine, pod uslovom da ostane u firmi i da kompanija ostvari zacrtane finansijske ciljeve. Postoji i model zadržavanje manjinskog udela, kada kupac preuzima većinsko vlasništvo, a osnivač manjinsko i ostaje na poziciji generalnog direktora (CEO) još nekoliko godina kako bi svojim znanjem doveo firmu do sledećeg nivoa, nakon čega kupac otkupi ostatak. Potpuni i trenutni odlazak (“Walk-away”) dešava se uglavnom samo kada se kompanija prodaje isključivo zbog tehnologije, ili kada unutar firme već godinama funkcioniše potpuno autonoman menadžerski tim.
Dragan Bosiljkić, osnivač vodeće regionalne M&A konsultantske kuće ESFA,kompanije na osnovu iskustva iz preko 200 uspešno realizovanih prodaja, potvruje za “Kapital u pokretu “ da prodaja ne znači da osnivač odmah odlazi.
-Ulazak novog vlasnika može da ima različite oblike. Strateški partner može da pomogne kompaniji da izađe na nova tržišta ili proširi proizvodni i uslužni program, dok osnivač nastavlja da učestvuje u poslovanju.Kod ulaganja fondova privatnog kapitala, odnosno private equity fondova, cilj je često zajednički razvoj kompanije i njena kasnija prodaja. Osnivač tako može da ostvari prihod u dve faze, prilikom ulaska fonda i prilikom zajedničkog izlaska iz vlasništva. Ni prodaja celokupnog udela ne mora da znači trenutni odlazak iz upravljanja. Investitori često traže da osnivač ostane tokom prelaznog perioda. Za odnose posle transakcije važni su dogovori postignuti pre njenog zaključenja, posebno o budućem upravljanju, strategiji i troškovima. Kako vodiš pregovore, kako pregovaraš o ugovoru, o upravljanju društvom budućim i tako dalje, tako će ti biti- kaže Bosiljkić.
Šta preduzetnici rade sa milionima?
Statistika i iskustvo sa domaćeg tržišta pokazuju da se nakon plaćanja poreza i završetka tranzicionog perioda osnivači najčešće opredeljuju za tri pravca jer preduzetnički duh retko miruje. Mnogi osnivači već nakon nekoliko meseci pauze postaju investitori u tuđe startape ili pokreću potpuno nove, tehnološki naprednije biznise. Neki pak krenu drugim putem odnosno opredeljuju se za porodične kancelarije i nekretnine pa se veliki deo kapitala” parkira“ u sigurne luke. Kupovina premijum nekretnina, ulaganje u investicione fondove ili upravljanje ličnim i porodičnim bogatstvom najčešći su načini očuvanja vrednosti novca. Manji deo novca odlazi na hedonizam i obezbeđivanje porodice, dok sve veći broj uspešnih regionalnih preduzetnika osniva fondacije za stipendiranje mladih talenata ili razvoj lokalne zajednice.
Na kraju, kako Bosiljkić često napominje u stručnim krugovima, uspešan „exit“ nije samo prebacivanje cifara sa računa na račun. To je duboka transformacija preduzetnika iz operativca u investitora, gde pravi izazov više nije kako stvoriti novac, već kako ga pametno sačuvati i oploditi za generacije koje dolaze.