Narodna banka Kine kupuje zlato već 23 meseca zaredom, dok su građani i kompanije za osam meseci potrošili rekordnih 159 milijardi dolara na uvoz ovog plemenitog metala. Dok svetski analitičari sa pažnjom prate svaki potez Pekinga, postavlja se pitanje – šta ovo drastično gomilanje dragocenog metala znači za globalne cene i svetski finansijski sistem?
Rekordne cifre: Uvoz skočio u nebesa
Razmere kineske potražnje najbolje ilustruju zvanični podaci o uvozu. Od januara do avgusta 2026. godine, Kina je potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara za uvoz više od 1.000 tona zlata. Radi poređenja, tokom čitave 2025. godine uvezla je ukupno 886 tona, u vrednosti od 96,5 milijardi dolara.
Centralna banka Kine (PBoC) ne prestaje sa nabavkom zlata već 23 meseca zaredom, što je njen najduži kontinuirani niz kupovina još od 2015. godine. Samo tokom septembra, PBoC je pazarila oko 23 tone zlata, zabeleživši time najveću mesečnu kupovinu u poslednje gotovo tri godine.
Prema procenama Karstena Menkea, analitičara švajcarske finansijske grupacije Julius Baer, kineska centralna banka je do kraja avgusta 2026. kupila oko 190 tona zlata, pri čemu čak 110 tona nije bilo zvanično prijavljeno. Sa ukupnim zvaničnim rezervama od oko 2.387 tona (podaci Svetskog saveta za zlato do avgusta 2026.), Kina zauzima peto mesto u svetu po državnim zalihama, što je i dalje manje od trećine onoga što poseduju SAD.
Zanimljivo je da je ovaj uvozni zalet nastavljen uprkos oscilacijama u ceni. Nakon što je u januaru zlato dostiglo rekord od preko 5.500 dolara po unci, cena je u septembru pala za više od osam odsto, na približno 4.176 dolara.
Beg od američkog dolara i lekcija iz Rusije
Iza ovakve strategije kineskih vlasti stoji jasna namera: smanjenje zavisnosti od američkog dolara i izloženosti finansijskom sistemu SAD.
Kako objašnjava Karsten Menke, ključni okidač bilo je zamrzavanje ruskih deviznih rezervi na Zapadu 2022. godine nakon izbijanja rata u Ukrajini. Taj potez je Pekingu pokazao da imovina koja se čuva u inostranstvu nosi ozbiljne geopolitičke rizike, dok zlato smešteno u sopstvenim trezorima pruža potpunu sigurnost.
U sklopu šire strategije diverzifikacije rezervi, Kina ubrzano rasprodaje američke državne obveznice. Prema podacima Ministarstva finansija SAD, kineska ulaganja u ove hartije pala su u julu na 618 milijardi dolara, što je najniži nivo u poslednjih 18 godina. Pored toga, Peking nastoji da razvije dublje i likvidnije domaće tržište zlata i obnovi zalihe.
Zašto kineski građani ulažu u zlatne poluge umesto u stanove?
Centralna banka nije usamljeni kupac – kineska domaćinstva i kompanije masovno kupuju zlatne poluge, novčiće i nakit.
Slom tržišta nekretnina: Nekretnine su godinama bile glavni vid čuvanja porodičnog bogatstva u Kini, ali dugotrajni pad ovog sektora primorao je građane da traže sigurniju alternativu.
Loši rezultati na berzi: Kineski referentni indeks CSI 300 zabeležio je pad od oko osam odsto od početka godine, dok je američki S&P 500 u istom periodu porastao za oko 13 odsto.
Neprivlačna štednja: Prinos na jednogodišnje kineske državne obveznice spustio se na oko 1,2 odsto (u SAD iznosi oko 4,46 odsto), pa bankarska štednja donosi minimalnu zaradu.
Ole Hansen, rukovodilac strategije za robna tržišta u Saxo Bank, objašnjava da zlato ne nosi kamatu ni dividendu, ali kada su prinosi na druge vidove štednje izuzetno niski, taj nedostatak zlata postaje nebitan. Zbog toga je u Kini trošak propuštene zarade za držanje zlata drastično niži nego na zapadnim tržištima.
Šta ovo znači za cene zlata na svetskom tržištu?
Kineska potražnja postala je ključni izvor strukturne podrške cenama zlata. Eva Manthej, strateg u ING banci, ističe da centralne banke kupuju sa dugoročnim ciljevima i da su manje osetljive na kratkoročne promene cena nego pojedinačni investitori, zbog čega pružaju stabilnost tržištu i ublažavaju padove.
Akaš Doši iz State Street Investment Management ukazuje na visoku potražnju i rast premija na kineskom tržištu, najavljujući snažnu sezonsku potražnju tokom zime. Doši procenjuje da bi cena zlata mogla da dostigne između 4.750 i 5.500 dolara po trojskoj unci do kraja prvog kvartala 2027. godine.
Ipak, na tržište deluju i suprotni pritisci – viši prinosi na američke obveznice i odluke FED-a o kamatnim stopama mogu smanjiti privlačnost zlata za globalne investitore.
Šta bi moglo da preokrene ovaj trend?
Kinesku kupovinu u budućnosti bi mogle da uspore sledeće okolnosti:
Oporavak kineskog tržišta nekretnina i skok akcija.
Slabljenje juana, što bi poskupelo zlato za domaće kupce.
Rast domaćih kamatnih stopa u Kini, što bi obveznice i depozite učinilo konkurentnijim.
Na globalnom nivou, preokret bi nastupio ako centralne banke izgube interesovanje za diverzifikaciju rezervi ili ako dođe do znatnog smirivanja geopolitičkih tenzija. Međutim, kako ocenjuje Ole Hansen, nijedan od tih scenarija trenutno ne deluje verovatno.