U jeku globalne trke za tehnološku nadmoć, pitanje koje muči privrede širom sveta jeste kako uhvatiti korak sa revolucijom koju donosi veštačka inteligencija (AI). Dok se najmoćnije ekonomske sile oslanjaju na masivne serverske centre i nepregledne budžete, odgovor Srbije krije se u znatno vrednijem resursu. Glavna prednost naše zemlje u ovoj industriji leži u njenim talentovanim ljudima i izuzetnom kapacitetu lokalnih timova, koji precizno mapiraju poziciju domaćeg IT sektora na svetskoj sceni.
Jedan od vodećih glasova domaće tehnološke scene, Siniša Ljubojević, generalni direktor domaće IT kompanije Saga, u svojim javnim istupima, uključujući i zapažen intervju za magazin NIN, konstatno naglašava upravo ovu tezu. Umesto da slepo kopiramo globalne trendove hardverske trke, domaća industrija fokus treba da prebaci strategiju na ono u čemu je najbolja, kreativno inženjerstvo, prilagodljivost i stvaranje visoke dodate vrednosti kroz pametna softverska rešenja. Tu svoju tezu, Ljubojević je potvrdio i za portal “Kapital u pokretu”.
-Srbija ostaje konkurentna zahvaljujući kadrovima, obrazovanju i mogućnosti da obezbedi veće inženjerske timove. Tržište softverskog inženjerstva je globalno a domaće cene su se približile nivoima na zapadnim tržištima. Zato konkurentsku prednost prvenstveno vidim u stručnosti i raspoloživom broju ljudi. Zato ne treba da čudi interesovanja velikih kompanija za domaće kapacitete, kao primera radi razvojni centar Microsofta u Srbiji. Postoje firme koje ne žele da zapošljavaju 10, 20, 30, nego stotine ljudi. Zato mislim da preusmeravanje dela tog znanja na domaće kompanije, moglo bi da donese koristi široj privredi kroz nove proizvode i veću dodatu vrednost-naveo je Ljubojević.
Evolutivni lanac: Tri faze primene i promena poslovne logike
Razvoj i primenu veštačke inteligencije u biznisu Ljubojević posmatra kroz jasnu evoluciju, naglašavajući da AI ne predstavlja samo nastavak digitalne transformacije, već promenu same logike rada.
- Ova evolucija odvija se kroz tri precizno povezane faze. Prva je tradicionalna digitalizacija, odnosno optimizacija procesa., u kojoj je fokus kompanija na bazičnoj automatizaciji i ubrzanju postojećih poslovnih procesa, bez menjanja načina na koji se odluke donose.Druga faza je konsolidacija skrivenog znanja, u kojoj AI agenti dobijaju zadatak da prikupe, strukturiraju i digitalizuju rasuto, neartikulisano znanje koje postoji u glavama iskusnih zaposlenih unutar organizacije. I treća, finalna faza je vezana za promenu poslovne logike u kojoj AI menja samu srž donošenja odluka i upravljanja znanjem unutar kompanije. Ove faze čine neraskidiv, logičan lanac-objašnjava Ljubojević za portal “Kapital u pokretu”.
Ljudski faktor: Izazovi u organizacionoj kulturi
Međutim, uvođenje AI-ja kroz ove faze predstavlja mnogo veći izazov za ljude i organizacionu kulturu nego za samu IT infrastrukturu. Kako se menja uloga tehnologije, tako se dramatično menjaju i otpori zaposlenih.
U prvoj fazi, glavni problem je bazična inercija i strah operativaca od gubitka posla usled automatizacije. U drugoj fazi, kada se pokuša, nailazi se na psihološki zid jer iskusni stručnjaci često veruju da vrede onoliko koliko je njihovo znanje ekskluzivno i nespremni su da ga “podele” sa algoritmom. Konačno, u trećoj fazi nastaje kriza autoriteta kod tradicionalnih menadžera koji su navikli da odlučuju na osnovu “osećaja u stomaku”. Uspešne organizacije zato moraju rano da usvoje princip o tome da mašina samo preporučuje, a čovek odgovara.
AI i očuvanje identiteta
Značaj razvoja domaćih kapaciteta prevazilazi okvire same IT industrije i direktno se tiče digitalnog suvereniteta zemlje. Srbija danas aktivno radi na razvoju velikog jezičkog modela (LLM) za srpski jezik. Ovaj korak, podržan infrastrukturom Državnog data centra u Kragujevcu, omogućava da naš jezik, pismo i kulturni identitet budu ravnopravno zastupljeni u globalnom virtuelnom prostoru. Kada se razvije sopstveni jezički model, zadržavaju se podaci unutar zemlje i upravljate standardima, što je neprocenjiv kapital za budućnost.
Na paradoks savremenog tržišta rada, gde istovremeno postoji manjak radnih mesta u tradicionalnim sektorima i ogroman deficit tehnološki pismenih stručnjaka, Srbija odgovara agilnošću svojih timova.
- Spoj inženjerskog obrazovanja, urođene snalažljivosti i sposobnosti za rad u dinamičnim okruženjima čini domaće AI timove ravnopravnim sagovornicima globalnih igrača-kaže Ljubojević.
Tehnologija se kupuje, ali spremnost se gradi
Tranzicija kroz tri faze AI evolucije jasno pokazuje da veštačka inteligencija nije samo tehnički projekat, već duboki organizacioni potres. Uspeh ove transformacije ne meri se brojem kupljenih licenci ili brzinom servera, već spremnošću organizacione kulture da prihvati promenu. Pobednici AI trke neće biti kompanije koje su samo automatizovale prošlost ili skladištile podatke, već one koje su uspele da transformišu svest svojih ljudi. U eri opšte dostupnosti algoritama, upravo je kultura ta koja pravi razliku između tehnološkog troška i istinske konkurentske prednosti.