Najveća prilika za srpsku privredu jeste da domaće tehnološko znanje snažnije ugradi u sopstvene proizvode i poslovne procese, ocenjuje Siniša Ljubojević, generalni direktor kompanije Saga. U podkastu "Kapital u pokretu“ govori o tome gde veštačka inteligencija može da donese stvarnu vrednost, zašto podaci postaju ključna imovina kompanija i zbog čega će firme koje ne povećavaju efikasnost biti pod najvećim pritiskom.
Ljubojević, softverski inženjer sa dugogodišnjim iskustvom u tehnologiji i upravljanju, smatra da dostupnost AI alata sama po sebi neće napraviti veliku razliku među kompanijama. Prednost će imati one koje tehnologiju povežu sa sopstvenim znanjem, podacima i razumevanjem kupaca.
"Ono što štiti naše kompanije, naše biznise, naše znanje, to su upravo naši podaci, naše lokalno znanje, naši odnosi sa kupcima, poznavanje procesa, tržišta“, kaže Ljubojević.
Kapital više nije samo novac ili nekretnina
Kapital danas, prema njegovom mišljenju, ima dve osnovne funkcije: da sačuva vrednost i da stvori novu. Pored novca, akcija, obveznica, zlata i drugih oblika imovine, sve važnije mesto zauzimaju znanje, zdravlje, odnosi sa ljudima i publika.
Ljubojević kao ilustraciju navodi razliku između ulaganja u nekretnine i prihoda koji može da se ostvari zahvaljujući stručnosti. Prema njegovoj računici, za mesečni prihod od 2.500 do 3.000 evra kroz nekretnine može biti potrebna imovina vredna oko milion evra, dok postoje mladi ljudi koji uporediv prihod stvaraju svojim znanjem, bez takvog početnog kapitala.
"To može biti znanje, može biti zdravlje, može biti naš socijalni kapital, naša publika“, navodi on.
Zato smatra da kapital treba posmatrati šire, kroz kombinaciju različitih resursa koji zajedno stvaraju najveću dodatnu vrednost.
Ulaganja u AI počinju od energetike i data centara
Govoreći o pravcu globalnih investicija u narednom periodu, Ljubojević očekuje da će veštačka inteligencija nastaviti da privlači veliki deo kapitala.
Međutim, naglašava da ulaganje u AI obuhvata mnogo više od razvoja softvera i modela koje korisnici neposredno upotrebljavaju.
"On počinje od energetike, pa zatim od nekretnina i data centara, preko čipova, pa tek onda dolaze na red AI modeli, ChatGPT, Claude i tako dalje“, objašnjava Ljubojević.
Za poslovne rezultate, ipak, presudni ostaju ljudi koji umeju da povežu mogućnosti tehnologije sa konkretnim problemima kompanije. Upravo takve stručnjake vidi kao posebno deficitarne.
"Ljudi koji umeju da spoje tehnologiju i da razumeju biznis i poslovne probleme su, u stvari, najdeficitarniji ljudi“, kaže on.
Široka upotreba tehnoloških alata, prema njegovoj oceni, olakšava prilagođavanje korisnika. Veći izazov predstavlja pronalaženje mesta na kojem tehnologija zaista može da poboljša poslovanje.
Dostupni AI alati nisu dovoljni za konkurentsku prednost
Ljubojević smatra da korišćenje generativne veštačke inteligencije koja je dostupna svima samo po sebi neće doneti izrazitu prednost pojedinačnoj kompaniji.
Razlika nastaje kada se mogućnosti tih alata povežu sa informacijama i iskustvom koje firma poseduje, a konkurencija nema.
"Kada nađemo način kako da iskoristimo benefite i mogućnosti generativne veštačke inteligencije da radi sa našim podacima, tada ćemo moći da pravimo veliku dodatnu vrednost“, ističe on.
Posebno upozorava na značaj efikasnosti u delatnostima u kojima su profitne marže ograničene. Prema njegovoj oceni, firme koje ne budu koristile AI za automatizaciju i unapređenje rada biće najviše ugrožene.
Brze uštede ili ulaganje u podatke
U primeni veštačke inteligencije Ljubojević razlikuje dva pristupa.
Prvi podrazumeva automatizaciju pojedinih zadataka ili preuzimanje dela posla koji obavlja određena radna uloga. U takvim projektima povraćaj ulaganja može relativno brzo da se proceni, a rezultati ranije da postanu vidljivi. Kao primere navodi marketing, korisničku podršku i četbotove.
Ipak, smatra da je dugoročno vredniji drugi pristup: izgradnja infrastrukture podataka na kojoj kompanija kasnije može da razvija različita AI rešenja.
To znači da informacije treba pripremiti tako da budu dostupne, čitljive i bezbedne za upotrebu.
"Kao i svaka infrastruktura, ona nema jasan povraćaj ulaganja, pogotovo ne u kratkom periodu, ali otvara mogućnost da se nad time prave mnogo različitih primena“, objašnjava Ljubojević.
Vrednost vidi i u povezivanju podataka iz poslovnih sistema sa znanjem zaposlenih koje nije uvek formalno zabeleženo.
Kao primer navodi prodaju: sistem za upravljanje odnosima sa kupcima može da pokaže da je verovatnoća ugovaranja nekog posla 80 odsto, dok prodavac, na osnovu iskustva i komunikacije sa klijentom, zna zašto ta procena možda nije realna.
"Jedno je šta radi Excel, drugo je ono što imamo u našem znanju, u našim mejlovima, u našem prethodnom iskustvu“, kaže on, dodajući da AI ima kapacitet da takve informacije poveže i učini korisnijim.
Domaće IT znanje treba više da radi za domaću privredu
Govoreći o srpskom IT sektoru, Ljubojević ističe da je izvoz usluga doneo novac, podržao lokalnu potrošnju i doprineo smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Istovremeno, ocenjuje da veliki deo znanja i resursa angažovanih na razvoju proizvoda za strana tržišta nije ugrađen u domaće proizvode i druge privredne grane.
"Nama ne treba više IT-a kao industrije, nama više treba IT-a u svakoj drugoj industriji“, poručuje Ljubojević.
Očekuje da bi deo kapaciteta koji je do sada bio usmeren na izvoz mogao postepeno više da se angažuje na domaćem tržištu.
Posebnu priliku vidi u malim i srednjim preduzećima koja još nisu dostigla visok nivo digitalizacije. AI i smanjenje troškova razvoja softvera mogli bi, prema njegovoj proceni, da im olakšaju pristup rešenjima koja su im ranije bila manje dostupna.
Bez razvijenog tržišta kapitala, prvi veliki klijent često je presudan
Razvoj tehnoloških kompanija u Srbiji odvija se uz ograničenu podršku lokalnog tržišta kapitala, navodi direktor Sage.
Zbog toga je za mnoge firme važan trenutak bio dolazak prvog velikog klijenta i rešavanje prvog zahtevnog poslovnog problema. Kroz takve projekte razvijali su se timovi, stručnjaci i same kompanije.
"Naša ekonomija je bankocentrična“, kaže Ljubojević, objašnjavajući da se finansiranje investicija dominantno oslanja na banke i kredite.
Razvijenije tržište kapitala, smatra, omogućilo bi kompanijama više izvora finansiranja i predstavljalo značajnu podršku rastu.
Očekuje i nastavak akvizicija domaćih IT firmi, najčešće kroz kupovinu od strane kompanija iz iste industrije koje dolaze sa bogatijih tržišta.
Kada je reč o dostupnosti tehnologije, Ljubojević ne očekuje velike prepreke za potrebe domaće privrede. Kao prednost navodi mogućnost saradnje i sa američkim i sa kineskim tehnološkim kompanijama.
Za Srbiju, zaključuje, najveći prostor vidi u efikasnijoj primeni tehnologije u oblastima u kojima već postoji poslovno znanje.
"Hajde da budemo optimisti i da verujemo da će AI početi da stvara novu vrednost tako što će se stvarati biznisi koje mi danas ne vidimo da postoje“, poručuje Ljubojević.