Kada sakupite novac za kratkoročne ili srednjoročne ciljeve, potpuno je razumljivo da želite najbolji mogući prinos uz minimalan rizik od gubitka glavnice. 

Sertifikovani finansijski stručnjak Dag Bonpart objašnjava da štediše ne moraju da biraju isključivo između dve krajnosti – zarade skoro ničega na klasičnom štednom računu ili izlaganja velikoj volatilnosti na berzi.

On ističe da je ključno uskladiti vremenski horizont ulaganja sa odgovarajućom strategijom. Pravilo je jasno: što duže možete ostaviti novac po strani bez korišćenja, to više rizika možete komforno apsorbovati i ostvariti veći potencijalni prinos.

 Tri opcije za prinos od 3 do 7 odsto uz umeren rizik

Za sve koji traže prinos veći od 4 odsto bez ulaska u zonu visokog rizika, izdvajaju se tri finansijska mehanizma:

  • Akcije i ETF-ovi stabilnih kompanija sa dividendom: Akcije kvalitetnih "blue-chip" kompanija mogu doneti godišnji prinos od 3% do preko 5%, uz mogućnost rasta cene same akcije. Iako nose tržišni rizik i njihova cena može pasti u lošijim ekonomskim uslovima, stabilne kompanije koje redovno isplaćuju dividendu spadaju među najspouzdanije akcijske uloge.

  • "Merdevine" (Bond ladders): Umesto ulaganja u jedan obveznički fond, kreiranje "merdevina" od pojedinačnih državnih obveznica ili korporativnih obveznica investicionog ranga zaključava prinose sa tačno poznatim datumima dospeća. Ukoliko se obveznice drže do dospeća, investitor je u velikoj meri zaštićen od oscilacija kamatnih stopa.

  • Balansirani fondovi: Portfoliji koji kombinuju akcije i obveznice (najčešće u odnosima 60/40 ili 70/30) istorijski ostvaruju prinos od 5% do 7% godišnje na duži rok. Ovi fondovi nude značajno nižu volatilnost u odnosu na ulaganje od 100% u akcije, što ih čini klasičnim izborom za investitore sa umerenim sklonostima ka riziku.

 Hitna štednja kao prva linija odbrane od dugova

U sklopu finansijskog planiranja, formiranje fonda za hitne slučajeve predstavlja osnovni korak. Mnogi veruju da ne treba štedeti dok se ne otplate svi dugovi, ali bez štednje postoji rizik od ulaska u nove dugove čim se pojavi vanredni trošak.

Preporučuje se izdvajanje novca za tri ili više meseci životnih troškova na štedni račun sa visokim prinosom. Ovaj fond služi kao zaštitna mreža u slučaju gubitka posla ili neočekivanih izdataka.

Šta raditi kada dugovi postanu nepremostiva prepreka?

Za osobe sa prevelikim dugovima postoji opcija plana upravljanja dugom (DMP) preko organizacija poput Nacionalne fondacije za kreditno savetovanje (NFCC). U okviru ovog programa, agencija pregovara sa poveriocima o nižim mesečnim ratama i nižim kamatnim stopama.

Klijent uplaćuje jedan mesečni iznos agenciji, koja potom raspodeljuje ugovorene sume poveriocima, dok se jedan deo automatski preusmerava na online štedni račun.

Kako navodi potpredsednik NFCC-a Brus Meklari, klijenti na ovaj način završavaju program potpuno bez dugova i sa formiranim fondom za hitne slučajeve. 

Ovakvi planovi obično uključuju početnu naknadu od oko 35 dolara u proseku, kao i mesečnu naknadu za održavanje u istom iznosu, dok korišćenje kreditnih kartica nije dozvoljeno sve dok se dug ne otplati.

(CNN)