U vremenu kada tržište rada jugoistočne Evrope potresaju hronični deficit talenata i veiki generacijski pomaci, jednačina poslovnog uspeha postala je komplikovanija nego ikada pre. Tradicionalni magnet za privlačenje zaposlenih, visoka plata,polako gubi bitku pred novom valutom savremenog poslovanja, poverenjem i transparentnošću. To ne znači da je novac izgubio svoju moć ali u svetu u kome se granice poslovanja brišu brže nego ikad, on je postao tek bazični preduslov, a ne primarna kategorija koja garantuje lojalnost.
Ovu paradigmu najbolje oslikava profesionalni kredo Eldara Banjice, generalnog menadžera kompanije Manpower South-Eastern Europe, koji sa pozicije lidera na sedam regionalnih tržišta poručuje za portal “Kapital u pokretu” - dobre plate ne mogu da zamene poverenje.
Iz IT sektora u HR: Tehnologija u službi čoveka
Banjica u svet ljudskih resursa donosi specifičnu perspektivu, s obzirom na to da je karijeru gradio na raskrsnici tehnologije i biznisa, vodeći uspešne ICT i BPO kompanije. Upravo ta transformacija omogućila mu je da prepozna sistemske nedostatke klasičnih HR modela. Danas, kada industrija četvrte industrijske revolucije teži automatizaciji, njegova poruka je jasna, tehnologija je alat, ali su ljudi ti koji donose ključnu vrednost.
-Najbolje organizacije razumeju da vrhunski rezultati dolaze isključivo od angažovanih i motivisanih ljudi. Dobre plate ne mogu da zamene poverenje. Jedna od najvećih grešaka poslodavaca je u tome što zaposle stručne i dobro plaćene ljude, a zatim im ne prepuste odlučivanje. Zaposlili ste ljude, vrlo često dali jako dobre plate, visoka primanja i sve, i onda radite mikromenadžment. Hoćete da budete deo svake odluke svakodnevno. Takav način rada otvara pitanje čemu služe različiti nivoi upravljanja ako se i najmanje odluke vraćaju vlasniku ili direktoru. Ulaganje u zaposlene zato obuhvata mnogo više od finansiranja školovanja i stručnih programa. Podrazumeva vreme, komunikaciju, jasnu strategiju i poverenje da zaposleni samostalno urade posao. Jer, ulaganje nije samo finansijsko- objašnjava Banjica.
U praksi, to znači napuštanje rigidnih, birokratskih HR normi i prelazak na agilne modele upravljanja u čijem je centru ljudsko biće.
BROJKE KOJE MENJAJU TRŽIŠTE
Da se pravila igre na domaćem i regionalnom tržištu rada dramatično menjaju, najbolje potvrđuju egzaktni podaci iz najnovijih HR istraživanja. Ta istraživanja pokazuju sledeće :
- 72% poslodavaca na globalnom i regionalnom nivou suočava se sa ozbiljnim deficitom i nemogućnošću da pronađe adekvatne stručne talente;
- Preko 20% iznosi stopa fluktuacije radne snage u ključnim privrednim sektorima u regionu, što znači da kompanije u proseku napusti svaki peti zaposleni na godišnjem nivou;
- 52% zaposlenih u Srbiji otvoreno izjavljuje da je nezadovoljno trenutnim poslodavcem, dok dodatnih 34% posao obavlja potpuno mehanički i neangažovano (tzv. fenomen quiet quitting), što ukazuje na duboku krizu poverenja i isključivo transakcioni odnos.
- 91% uspešnih kompanija zbog toga je promenilo strategiju- pored povećanja zarada (koje planira 72% firmi), kao ključne mere za zadržavanje ljudi izdvajaju se ulaganje u dodatnu obuku i upskilling (27%), fleksibilno radno vreme (20%) i rad na daljinu (18%).
Brojke jasno pokazuju, novac otvara vrata, ali transparentnost i briga o ljudima su ono što ih drži zatvorenim.
Poverenje kao ekonomska kategorija
Vidi se da je poverenje odjednom postalo kritičan faktor a razlog za to leži u dubokim promenama psihološkog ugovora između poslodavca i zaposlenog. Moderna radna snaga u regionu,vođena dolaskom generacije Z i milenijalaca, više ne pristaje na toksična okruženja u zamenu za natprosečne bonuse. Poverenje i transparentnost nisu samo lepe reči iz brošura o korporativnoj kulturi već su čista ekonomska kategorija koja direktno utiče na zadržavanje talenata, smanjenje stresa i povećanje produktivnosti. Kada menadžment ne krije informacije, kada otvoreno komunicira i strateške ciljeve i trenutne izazove, zaposleni se osećaju kao partneri, a ne kao puki izvršioci. U suprotnom, čak i najbolje plaćeni profesionalci brzo aktiviraju status „tihog otkaza“ i odlaze tamo gde se njihov glas čuje.
Šta kandidati zapravo traže?
Istraživanja i analize tržišta jasno pokazuju da bazični paket odnosno redovna plata, putni troškovi i topli obrok, kandidati danas podrazumevaju. Ono što pravi razliku na tržištu i kreira status poželjnog poslodavca su mogućnost hibridnog modela rada i fleksibilnog radnog vremena, standard bez kojeg se ne može, prilike za usavršavanje i jasno definisan put karijere kao i psihološka bezbednost. Ta bezbednost podrazumeva okruženje u kojem je dozvoljeno napraviti grešku i iz nje učiti, bez straha od rigidnih reperkusija.
Nova valuta korporativnog opstanka
Vreme u kojem je poslodavac bio apsolutni gospodar sudbine zaposlenog nepovratno je završeno. Kompanije u jugoistočnoj Evropi danas se nalaze pred surovim istorijskim filterom, one koje nastave da ljude posmatraju kao potrošnu robu i proste brojke u Excel tabelama, preko noći će ostati praznih kancelarija. Lojalnost je prestala da bude roba koja se kupuje, jer je postala partnerski odnos koji se svakodnevno zaslužuje. Budućnost ne pripada šefovima koji kontrolišu satnicu, već liderima koji imaju hrabrosti da spuste korporativne maske, pokažu empatiju i izgrade psihološki bezbednu zonu u kojoj je greška lekcija, a ne razlog za otkaz.
Poruka Eldara Banjice zato nije samo dobronamerni savet, već oštro upozorenje i biznis prognoza za deceniju pred nama. Ako svoju konkurentsku prednost zidate isključivo na visokim platama, a temelje ostavljate šupljim, bez ljudskosti, transparentnosti i poverenja, vaša kompanija gradi kulu od karata. Na novom, nemilosrdnom tržištu rada, nedostatak poverenja više nije samo stvar lošeg imidža već direktna prečica do biznis neuspeha.