Decenijama unazad, domaće tržište kapitala pati od iste, hronične boljke, nedostatka likvidnosti i hroničnog deficita novih, atraktivnih kompanija na berzanskom parketu. Dok se domaća privreda gotovo isključivo oslanja na tradicionalne bankarske kredite, Beogradska berza strpljivo čeka trenutak u kojem će domaći biznisi prepoznati berzu kao primarno mesto za prikupljanje kapitala. Taj trenutak bi mogao biti bliže nego što mislimo, a ključ za otključavanje ovog potencijala ne leži samo u klasičnim akcijama, već u tehnologiji koja menja globalne finansije, tokenizaciji.
Na raskrsnici između tradicionalnog bankarstva i digitalne budućnosti nalazi se Anina Milanović, strateška savetnica Svetske banke angažovana na Beogradskoj berzi. Sa dugogodišnjim iskustvom u regulaciji finansijskog sistema i kreiranju pravnih okvira u Komisiji za hartije od vrednosti, Milanovićeva danas vodi proces integrisanja digitalne imovine u tradicionalnu tržišnu infrastrukturu. Njena poruka je jasna, privredi su hitno potrebne alternative, a berzi nove kompanije.
Tri stuba razvoja: Proizvodi, građani i masovniji izlazak na berzu
Međutim, modernizacija same berzanske infrastrukture i uvođenje naprednih platformi rešavaju samo polovinu jednačine. Za istinski razvoj i buđenje domaćeg tržišta kapitala, pored kreiranja novih finansijskih proizvoda i znatno većeg učešća građana koji traže alternativu štednji, neophodan je izlazak većeg broja kompanija na berzu. Bez kritične mase uspešnih privrednih subjekata koji su spremni da transparentno posluju i ponude svoj kapital javnosti, tržište gubi svoju osnovnu funkciju, navela je Anina Milanović za portal “Kapital u pokretu”.
-Za razvoj domaćeg tržišta, pored novih proizvoda i većeg učešća građana, potreban je i izlazak većeg broja kompanija na berzu. To zahteva promenu poslovne kulture i veću spremnost vlasnika da prihvate profesionalni menadžment i korporativno upravljanje. Očekujem da će potreba za sigurnijom budućnošću podsticati interesovanje za ulaganja, ali ne smatram da građani treba da odustanu od bankarske štednje i nekretnina.Treba da imamo uvek i neka raspoloživa sredstva u bankama da bi deo novca mogao da bude usmeren i ka tržištu kapitala.Tek kada domaće kompanije masovnije prepoznaju berzanski parket kao mesto za finansiranje rasta, investitor, i institucionalni i privatni, dobiće stvaran prostor za plasiranje novca - objasnila je Milanović.
Srbija kao regionalni lider iz senke
Ona dodaje i da u Srbiji tokenizacija postaje nova alternativa klasičnom tržištu kapitala za mala i srednja preduzeć i da je jedan od lidera u regulaciji digitalne imovine u regionu i svetu, a odobreno je I oko 12 projekata digitalne imovine u prethodnim godinama. I pored toga, tek treba da dođe do pravog rasta. Iako je Srbija među prvima u svetu, još 2020. godine, usvojila Zakon o digitalnoj imovini. Time su pravila igre postavljena znatno pre nego što je Evropska unija implementirala svoj čuveni MiCA regulatorni okvir.
-U Srbiji je izdavanje digitalnih tokena dozvoljeno i ne zahteva prethodnu dozvolu regulatora. Ono što je obavezno, ukoliko želite da javno nudite svoje tokene, jeste “beli papir”, dokument bez kojeg tokeni ne mogu da se reklamiraju i koji investitorima pruža potpunu pravnu sigurnost i transparentnost. Do sada je odobreno oko 12 projekata digitalne imovine u prethodnim godinama, ali da tek treba da dođe do pravog rasta- objašnjava Milanovićeva.
Tokenizacija: Finansijski pojas za spasavanje malih i srednjih preduzeća
Treba da sezna da tokenizacija u praksi omogućava kompanijama da svoju imovinu, buduća potraživanja ili projekte podele na digitalne delove (tokene) i ponude ih tržištu. Za mala i srednja preduzeća, koja teže dolaze do povoljnih bankarskih uslova, izdavanje primera radi digitalnih obveznica predstavlja revolucionaran korak. Na taj način, kompanija direktno od građana i institucionalnih investitora prikuplja novac za investicije, nudeći im zauzvrat prinos. Sa druge strane, građani dobijaju priliku da svoj novac, umesto u niskoisplativu štednju ili precenjene kvadrate nekretnina, ulože u realan razvoj domaćeg biznisa uz jasne i zakonski garantovane uslove.
Berza dobija digitalno srce
Uloga Svetske banke i eksperata poput Anine Milanović na Beogradskoj berzi ključna je upravo za spajanje ova dva sveta. Beogradska berza aktivno radi na razvoju platforme koja će omogućiti trgovanje tokenizovanom imovinom. To znači da tradicionalna berza ne nestaje, već dobija moderno, digitalno srce. Finansijski instrumenti nove generacije biće integrisani u tradiciju dugu više od jednog veka.
Vreme u kojem je berza bila sinonim za daleke svetske metropole i nedostupne finansijske gigante polako ostaje iza nas. Pravi uspeh reformi koje predvode stručnjaci poput Anine Milanović neće se meriti samo naprednim tehnologijama, već spremnošću domaćih privrednika da iskorače iz zone komfora i bankarskih šaltera. Spajanjem digitalne hrabrosti, poverenja građana i talasa novih kompanija, Beogradska berza ne menja samo svoj kod već piše novu šifru za ekonomski rast čitave Srbije.